Predmet koji nas kroz život vodi od objektivnog odraza stvarnosti do narcizma

Iako je ogledalo naizgled samo predmet za svakodnevnu upotrebu, svojstva koja mu se pripisuju ukazuju na njegovu mnogo kompleksniju ulogu u našim životima. Reflektujući objektivni odraz bića i stvari koja se natkriljuju nad njom, ova staklena površina uporedo formira i naše predstave, pa i predrasude o sebi i drugima. Zbog toga je ogledalo oduvek imalo neku vrstu vlasti nad nama. Ranije se to strahopoštovanje baziralo na verovanju u njegova prognostička i magijska svojstva, a time i na pretpostavljenu kontrolu lične i kolektivne sudbine.

Danas ogledalo sve više upravlja našim estetskim i vrednosnim kriterijumima. Opsesivno kontrolisanje sopstvenog lika u ogledalu stvara nas dobrovoljnim zatočenicima želje da se, nekad i po svaku cenu, unapredi lični odraz u njemu. “Preteča” ovog univerzalnog ljudskog fenomena, i ujedno najpoznatija žrtva preteranog samoljublja je čuveni mitski lik Narcis (grčki Narkissos, latinski Narcissus). Po antičkoj legendi, sin rečnog boga Kefisa i nimfe Laurione, prelepi Narcis, bio je toliko ohol, uobražen i samodovoljan da je dostojnim ljubavi smatrao samo sebe, a prezirao društvo svih drugih ljudi, čak i natprirodnih sila. Zbog toga su bogovi odlučili da ga surovo kazne. Naveli su ga da se zaljubi u samog sebe, tačnije u svoju sliku koju je ugledao na mirnoj površini šumskog jezera.

Legenda dalje kaže da je Narcis toliko uživao u liku koji je bez prestanka gledao, da se, u želji da ga poljubi, u jednom momentu nagao nad njim, i tada shvatio svoju tragediju - nikada neće moći ostvariti svoju ljubav. Umro je od ljubavne patnje na obali jezera, a od njegovog predivnog tela nastao je mirisni cvet sa šest žuto-belih latica - narcis. Ime Narcis je u naučnu terminologiju ušlo kao oznaka patološkog samoljublja i zagledanosti u sebe (tzv. narcizam, narcisizam). I današnja, umnogome narcistička, kultura funkcioniše po principu prioriteta spoljašnjeg izraza pojedinca. Moderno društvo kao da se boji starosti i ružnoće, a samopoštovanje glavni oslonac traži u lepoti i mladosti.

Motiv ogledala, sa sličnim prethodnim značenjem, nalazi se i u likovnoj umetnosti i književnosti, naročito dečijoj. Tako u jednoj od najpopularnijih bajki svih vremena “Snežana i sedam patuljaka” ogledalo simbolizuje “prozor u budućnost”, ali i važnost lepote, posebno ženske. Čuveno pitanje koje zla maćeha postavlja ogledalu odnosi se na verovanje da ovaj predmet poseduje nadnaravna svojstva, uz pomoć kojih se može odgonetnuti svoja i tudja sudbina, prozreti budućnost, videti i izmeniti lepota.

Simbolika ogledala dovodi se, generalno, skoro uvek i u vezu sa ljubavlju - razbijeno ogledalo “znači” sedam godina nesreće u ljubavi. I u ljubavnoj magiji je ogledalo neizostavno saznajno sredstvo. Naime, pod određenim okolnostima se, kako se verovalo, mogao ocrtati lik budućeg izabranika/ce. Popularni ritual sa ogledalom se izvodio obavezno pri svetlosti mladog Meseca. Uz pomoć ogledala Mesec se zarobljavao, to jest simbolično skidao sa neba, a njegov odraz u ogledalu reflektovao je slike koje su tumačene na odgovarajuci način. Najdetaljnije otkrivanje budućnosti moguće je prilikom pomračenja Meseca i njegovog delimičnog odraza u ogledalu. Osim budućih događaja, uz pomoć ogledala se nastojala razrešititi i nepoznata prošlost (otkrivanje dokaza o nečijoj krivici i sl.). Kao prolaz između dva sveta, ovostranog i onostranog, nisu služila samo ogledala stvorena ljudskom rukom, već i sve druge pojave i podloge u prirodi koje odbijaju svetlosne zrake i na taj način reflektuju slike (površina vode, fatamorgana i dr.).

I u sanovnicima se ogledalu pripisuju gotovo istovetna značenja. Snovi o njima se uglavnom tumače kao nepovoljna predskazanja. Tako ogledati se znači: neprijatnost (mada nekima ogledalo može imati i suprotno značenje: radost, venčanje);
razbiti ogledalo: neostvarene želje, opreznost;
razbijeno ogledalo: nesreća, bolest.

Ipak, kako god da se tumači simbolika ogledala, život bez njega je nezamisliv. Iako više ne “zarobljavamo tuđe obrise u ogledalu”, pristali smo na sopstveno robovanje ovom predmetu i stalnu procenu sopstvenog i tuđeg odraza u njemu.

Piše: mr Lidija Vujačić


"Prosvjetni rad" je list prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika Crne Gore