vline1
Ogledalce.co.rs logo  
Kategorije oglasa Početna Mali oglasi Upis firmi Index firmi Marketing  
POSAO
USLUGE
NEGA LICA I TELA
SHOPPING
SVE ZA VENČANJE
SVE ZA DECU
KUĆA I BAŠTA
GASTRONOMIJA
SPORT I REKREACIJA
ZDRAVLJE I MEDICINA
HOBI I RAZONODA
Baner
 
Baner
 
 
 
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
 
 
TEKST    
 
       
Tajne koje kriju prirodne tkanine
Izvor: Ogledalce
vaši komentari (5) Komentari pošaljite komentar

Da bismo se snašli u izboru tkanina, naročito je važno da upoznamo barem najvažnije njihove vrste, kvalitet i istorijat.

PAMUK
Od svih tekstilnih vla­kana, pamuk se najviše upotre­bljava u industriji. Od njega se izrađuje konac i najraznovrsnije tkanine, njime se pune pokrivači i jastuci, a mnogo služi i u hirur­giji i tehnici iako se danas sve više upotrebljavaju veštačka vlak­na, još uvek je veliki deo tkanina izrađen od pamuka ili od pamuka pomešanog s drugim tekstilnim ili veštačkim vlaknima.

Žutica je najprostije pamuč­no platno. Sivkasto žute je boje, jer vlakno nije beljeno. Najčešće se upotrebljavalo za razne pod­loge, krpe ili za plahte. Tka se u jednostrukoj ili dvostrukoj širi­ni i s jačom ili slabijom apreturom.

Obično belo platno je vrlo različitog kvaliteta. Razlikuje se prema debljini niti, gustoći tka­nja i kvaliteta pamuka. Kao i žu­tica, izrađuje se u jednoj ili dvostrukoj širini, a upotrebljavalo se za izradu raznih vrsta ru­blja.

Panama je bela ili jedno­bojna, najčešće žućkasta vrsta platna izrađenog od dvostrukih žica, zbog čega je bila pogodna za izradu ažura i vezova po broju. Upotre­bljavala se za izradu letnjih muških košulja, ženskih bluza i raznih prostirki u domaćinstvu.

Pamučni rips je jednobojna i gusta tkanina s rebrasto uz­dignutim uskim prugama. Pogodna je bila za izradu letnjih kostima, a od nje su se izrađivale i razne trake, po­jasevi i slično.

Pike je dvostruko tkana pa­mučna tkanina, bela ili drugih pastelnih boja. Na pravoj strani utkani su uzdignuti uzorci tačkica, zvezdica, kvadratića ili pru­ga. Dobro se pere i pegla, pa se najčešće upotrebljavala za izradu letnje dečje odeće.

Markizet i etamin su vr­lo tanka, prozirna pamučna tkiva, bele ili žućkaste boje. Najčešće su se od njih izrađivale zavese i let­nje haljine.

Muslin je još finijih, sjajnih žica, a izrađuje se u svetlim bo­jama.

Organdin je po načinu tka­nja sličan etaminu, samo je jače apretiran. Obično je obojen pastelnim bojama sa ili bez štampanih šara. Upotrebljavao se za široke haljine i lagane kruće postave na haljinama od tila, svile i sl.

Kanafas je satkan od jako zasukane pređe s otvorima izme­đu pojedinih žica i zato je bio vrlo pogodan za vezenje i za razne tvrđe postave (muška odela, ženske šešire itd.)

Kreton - Cic je bila vrlo tražena pamučna tkanina sa štampanim ša­rama u najrazličitijim bojama i dezenima. Lako se pere i brzo su­ši, pa je zbog toga bio pogodan za iz­radu letnje ženske i dečje odeće kao i za razne lagane pokrivače, kratke zavese itd.

Tobralko je vrsta pamučne tkanine s vrlo lepim i živim uzor­cima ili prugama u više boja. Pre­ma vrsti dezena od tobralka su se šile muške i ženske pidžame ili ženska letnja odeća. Dobro se pere. Stalnih je boja i otporan na kidanje, budući da se izrađuje od kvalitetnih niti pamuka.

Popelin i zefir su tanke i fine pamučne tkanine, svilenkastog sjaja, bele ili u drugim bla­gim bojama. Često su protkane ni­tima drugih boja. Upotrebljavale su se za muško rublje, ženske bluze i sportske letnje haljine.

Saten je tkan gusto i od finih niti, s lica je sjajan.

Glot je gusto tkana sjajna pa­mučna tkanina, najčešće crna. Uglavnom se upotrebljavala za postave i kecelje.

Cvilih u raznim bojama i ut­kanim šarama, služio je za presvlake dušeka.

Inlet je jednobojna i vrlo gu­sta tkanina, a upotrebljavala se za unutrašnju navlaku (košuljicu) ja­stuka i perina.

Barhet je pamučna tkanina sa jedne strane fino dlakava, kao i flanel koji je nešto deblji i s obe strane dlakav, a služila je za to­plo rublje i odeću za pranje.

Matlase je vrsta barheta sa jedne strane naglašenog sjaja. Zbog izrazitih štampanih šara upo­trebljavala se za ženske kućne ha­ljine.

Pamučni pike-barhet je tkanina s uzdignutim prugama, krstićima, zvezdicama ili kvadratićima sa jedne strane, dok je sa druge fino dlakava. Mnogo je čvr­šći od barheta, a služio je za izradu toplog rublja i dečjih bluza, ha­ljinica i si.

Pamučni damast je imi­tacija pravog lanenog damasta, bele je ili svetlih boja sa utka­nim uzorcima koji sjaje. Upotre­bljavao se za stoljnjake, salvete, peškire i posteljinu.

Gradl je takođe bele ili dru­gih svetlih boja čvršće platno s utkanim prugama, a služio je za mu­ške gaće.

Frotir je pamučna tkanina čupave površine u raznim bojama i šarama. Pogodan je za peškire i bademantile.

Pamučni triko plete se od pamuka, mašinski ili rukom. Od mašinski pletenog materijala izra­đuje se muško, žensko i dečje ru­blje. Triko se lako pere, a najboIje mu ie svojstvo, što dobro upija znoj, rastegljiv je i zato ne smeta pri kretanju. Pogodan je i služio je za izradu sportskih odela, za gim­nastiku, ritmiku, plivanje itd.

Til je mrežasta tkanina s ve­ćim ili sitnijim šupljinama između niti, često izrađen od svile, jače ili slabije apretiran. Služio je za izradu raznih lepršavih ukrasa i ženskih svečanih haljina.

Flor je tanki, prozirni, velasti i svilenkasti materijal pleten od vrlo finih niti, a služi za izradu čarapa.

Somot - Baršun - Samt je pamučna tkanina s lica pokrivena kratkim šišanim dlačicama svilenkastog sjaja. Upotrebljava se pri izradi odeće.

Kord je grublji somot s uz­dignutim prugama (užim ili širim) koje daju tkanini rebrast izgled. Lakše vrste upotrebljavale su se za izradu razne odeće, dok su se od grubljeg korda izrađivali kratki muški kaputi i pantalone, kao i ženski dugi i kratki kaputi.

Velvet kao i tiftin su vr­ste gustih pamučnih tkanina slične somotu samo što im dlačice nemaju tako jak sjaj. Upotreblja­vali su se za izradu kaputa, vetrovki (»vindjakni«).

Pliš je takođe vrsta somota s dužim nešišanim dlačicama, če­sto s utkanim šarama. Upotreblja­vao se za teške zavese i presvlaku nameštaja.


LAN
Lan teže prima boju nego pamuk, pa se zbog toga najčešće ostavlja u prirodnoj ili je bojen svetlim bojama. Svilenkastog je sjaja i vrlo čvrst.

Laneni damast ie vrlo lepe žućkaste boje, mekan i svile­nkastog sjaja. Nekada su bili mnogo cenjeni stolnjaci, salvete, peškiri i posteljina izrađeni od la­nenog damasta, ali je zbog visoke cene danas malo u upotrebi za te svrhe.

Laneni batist izrađuje se od tanje lanene pređe, a najčešće se upotrebljavao za izradu finih džepnih maramica i ženskih bluza koje se ukrašavaju vezom iz na­rodnih motiva.

Linon je sasvim fino tanko i prozirno laneno platno.


KONOPLJA
Slična je lanu, samo je njeno vlakno deblje, surovije i tamnije. Od konoplje se tkaju gru­blja platna, ali se više upotreblja­va za pravljenje užadi, mreža, podloga za tkanje ćilima itd.


VUNA
Vuna se ocenjuje po du­žini i debljini vlakana, njihovoj kovrdžavosti i rastegljivosti. Najfi­niju vunu daje merino ovca. Kratkorune ovce imaju vlakna dužine 3—5 crn, a dugorune 9—15, ali kod nekih ovaca dužina vlakna dosiže i do 30 cm. Što je vuna tanja, lakše se prede i pređa je jača nego od debelog vlakna. Rastegljivost i elastičnost vune je naročito važna. Stisnemo li šakom grumen vune ili sukno, ne gužva se, pa kad otvorimo šaku, vuna će se pružiti i zauzeti pređašnji položaj.

Čoja i lodn su gusta vu­nena nepromočiva sukna, izrađe­na od grebenaste vune. Od njih su se radila vojnička odela, pokriva­či i ćebad, kao i pust (filc) za še­šire.

Kamgarn i ševiot su vu­nene tkanine izrađene od češljane vune, služile su za muška i ženska odela.

Koverkot, lister, vuneni krep Od koverkota su se izrađivala sportska odela i ogrtači, a od listera i vunenog krepa šila su se lagana odela. Za zim­ske kapute izrađivalo se od vune dvostruko tkana sukna (dubl-štof). Od vunene se pređe u fabrikama pleo vuneni triko (jersey) za ma­jice i ostalo zimsko rublje, kao i za gornju odeću.

Jersey - Žersej je način grublje ili finije mašinski pletene vune. Pleten je glatko (sa leđne strane samo prave, a s druge samo krive očice) u jednoj boji i sa šarama: riblja kost, kari­rano, zvezdice itđ. Služio je za izradu gotovo svih vrsta odeće, od vesta i pulovera do ženskih ha­ljina kostima i kaputa. Ne gužva se, elastičan je i omogućava slobodno kretanje. Odeća izrađena od jerseyja dobro deluje u svakoj prilici.


SVILA

Prirodna svila je fino tekstilno vlakno koje se dobija od larve dudovog svilca ili, kako se ponekad naziva, svilene bube. Potiče iz Kine i bila je važna trgovačka roba koja je u Europu stizala putem svile.

U Kini je pod pretnjom smrtne kazne, bilo zabranjeno da se iz zemlje iznese gusenica ili jaja dudovog svilca. Godine 555. su dva fratra uspela da vizantskom caru prokrijumčare jajašca dudovog svilca. S tim jajima i znanjem o načinu uzgoja svilenih buba koje su stekli za vreme svog boravka u Kini, sad je bilo moguċe proizvesti svilu i izvan Kine .
Sve svilene bube u Europi i danas vode poreklo od tih prokrijumčarenih jajašaca.

U tekstilnoj industriji se mnogo više upotrebljava veštačka svila koja se proizvodi od celulo­ze, dobijene iz drveta (pulpa iz drveta), tako da se ponaša kao prirodno platno. Za izdvajanje celuloze koristi se bakar-amonijak, a rezultat je dugovečna i čvrsta tkanina. Prirodna je svila mnogo skuplja, dok su tkanine od veštačke svile jeftinije i njihova je proizvodnja vrlo ve­lika.

Sirova svila, najbolja vrsta sirove svile je organsin u kojem su svilene niti upotrebijene za os­novu. Slabija je vrsta trama (za utku), a otpaci od predenja sirove svile prerađuju se u svileni buret upredenjem grubih niti. Od vrlo finih jednoličnih niti izrađuju se tkanine od najta­njih, muslin svila, do teških vrsta prave svile za skupocene ženske odevne predmete. Svilena se tkanina ne gužva i kod pranja zadržava stal­nu boju. Često se u tkanju meša s vunom ili nekim drugim vlak­nom.

Taft je poznata svilena tka­nina. Laka je ali kruta, a izrađuje se u jednoj ili više boja, sjajna je i preliva se u finim tonovima iste boje. Taft, protkan metalnim nitima, upotrebljavao se za svečane haljine, za šalove, kravate i sl.

Krepdešin i krepžoržet su fine mekane, rastegljive svile­ne tkanine, talasaste površine, a služile su za žensko rublje, fine bluze i lagane haljine.

Emona je mekana svilena tkanina koja je služila za žensko rublje.

Atlas je sličan satenu, nešto tvrđi, izrađen od prirodne ili veštačke svile mešane s pamukom. S prave strane ima glatku i vrlo sjajnu površinu, a upotrebljavao se za izradu svečanih haljina, dok je čvršći atlas protkan raznim šarama i služio je za presvlaku name­štaja.

Svileni saten je teška sjajna tkanina, nekada uglavnom korišćena za postave.

Svileni somot/baršun - Velur je tkanina slična pamučnom baršu­nu s kratkim šišanim, vrlo sjaj­nim i polegnutim dlačicama. Upo­trebljavao se za svečane haljine, u izradi ženskih kapa i šešira, za šalove itd.

Brokat je teška svilena tkanina, punijeg opipa i teškog pada, protkana svilom, zlatom i srebrom

 
vaši komentari (5) Komentari   pošaljite komentar
 
povratak na prethodnu stranu
 
 
 
 
 
Pretraga  
Baner
 
 
Powered by: IT Service
  copyright © 2006-2011 Ogledalce.co.rs sva prava zaštićena